Zaista ne želim da mislim i verujem u distopijsku budućnost Srbije bez državnog visokog obrazovanja. Razmišljati u tom pravcu deluje kao razmišljati o ubistvu vlastitog deteta ili uništenju najvećih nacionalnih vrednosti ili prestižnog brenda, ne samo nekadašnje Jugoslavije, već i regiona. Napadi i pritisci postoje, ali iskreno verujem u bar minimum straha od fatalnih posledica odluka koje bi vodile u tom pravcu. Odgovorno i samosvesno društvo mora da razmisli, razmotri i (ne)uvaži kritike, posebno ukoliko dolaze od mladih i beskompromisnih obrazovanih mladih ljudi koji svoju budućnost žele da vide u svojoj zemlji.